АНТИЧКИ ПЕРИОД НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Антички период Бачке, а самим тим и апатинског подручја обележен је присуством Сармата, народа иранско-јужноруског порекла којег су чинила разна племена: Јазиги, Роксолани, Лимиганти, Аргараганти, итд. Масовна експанзија на подручје Бачке и Баната се одвија током 2. века наше ере, када прелазе реку Тису. Доласком у ове крајеве избијају на границе моћне Римске империје са којом су водили честе ратове, са промењивим успехом. И поред бројних ратних кампања против Сармата, предузиманих од стране Римљана, подручје данашње Бачке није никада освојено и није се нашло у границама римске државе.
Доласком на подручје данашње Бачке, Сармати напуштају номадску традицију и прихватају седелачки начин живота. Као и претходне цивилизације које су егзистирале на апатинском подручју, и Сармати формирају своја насеља на најповољнијим локацијама, тј. на речним обалама и узвишеним гредама, заштићеним од високе воде. На оваквим местима су, у периоду од првих рекогносцирања терена и мањих сондажних ископавања, почетком 20. века, па све до данашњих дана, констатована бројна сарматска насеља или њихове некрополе.

Приликом земљаних радова, вршених пре Другог светског рата, на локалитету “Петреш-Дарваш”, откривена је сарматска некропола, тј. три гроба са гробним инвентаром који се састојао од керамичких посуда, ножева и две ниске са перлицама (свака од преко 120 перли различитих боја-зелена, бела, жута, црвена и плава. Некропола, такође, сарматске провенијенције откривена је на “Великом пољу”, током изградње економских зграда (1968/9. године), и том приликом, поред људских костију, пронађена је једна цела и једна фрагментована наруквица. “Римски шанчеви” су пружили бројне артефакте римско-провинцијског порекла (бронзана спатула, фибуле, новац императора Трајана и Константина, бронзани украси, итд.), који указују на постојање сарматске некрополе.

На локалитету “Магарећи млин”, током заштитних ископавања (1986-1989), вршених од стране Покрајинског завода за заштиту културе из Новог Сада, под руководством мр Владимира Лековића, констатовано је, уз богат материјал из разних епоха, и једно сарматско насеље. Поред два укопана стамбена објекта правоугаоне основе, откривено је и пет силоса за чување жита, такође, укопаних у земљу, као и разноврстан керамички материал.

Керамички материјал констатован на овим локалитетима састоји се од посуђа грубе фактуре, сивоплавог посуђа фине фактуре (рађеног на грнчарском витлу, декорисаног техником глачања), као и од римско-провинцијског посуђа импортованог из насеља формираних у граничним областима Римске империје (супротна страна Дунава).

Аутор-Томислав Шимуновић