Ne mogu, a da se ne prisetim da smo nekada verovali da svake sledeće godine ostavljamo sve loše u onoj prethodnoj. Kako da ne. Mene ove obasjalo Sunce.
Pokušala sam da budem sarkastična. Čisto da objasnim ovaj neuspeli sarkazam, da kasnije ne bude nekih nesuglasica, kako recimo širim dezinformacije. Napolju je minus. Noćas je provejavao neki njanjavi sneg. Još se nije otopio. Pazi čuda. Sneg u januaru, a da nije „bljuzgavica“. Znate to je ona gadna vodena stvar koja nastaje otapanjem snega. Čini mi se da stručno objašnjenje iste i ne postoji. E da, to je otprilike pravo stanje stvari. Da se podsetimo. Sneg u januaru i recimo nekih minus devet stepeni Celzijusa. Neki ovo nazvaše sibirskom zimom. Ehej. Sibirska. “U većem delu Sibira vlada izražena kontinentalna klima: vruća leta (do +40 °C) i krajnje hladne zime (do -67 °C). Zemlja često ostaje pod snegom, čak do 9 meseci.
Najhladnije naseljeno mesto na Zemlji je istočnosibirski grad Ojmjakon (južno od Verhojanska).” Ubi sramota.
Onda sam vilenila po redakciji, ljuta na one koji od muve prave slona, dok su me kolege uglavnom ignorisale. Mišljenja su da je ovo katastrofalno preuveličavanje normalno. Mislim, „normalno“ je da nas ubede da naminus devet „ispadaju creva“ i da će recimo pevačica čiji je dom zavejan snegom umreti od gladi zato što priprema hranu od zaliha koje ima u svom domaćinstvu. Jadna. (Ukoliko želite da odlepite pročitajte naslove u dnevnim novinama). Mnogo smo bre razmaženi. I smešni. Zbog tiraža „ćemo“ napraviti armiju nesposobnjakovića i lakoverujućih. Alal nam vera.
Dok ovo pišem sećanje mi zaokupila devojčica koja na izlasku iz kuće krišom ostavlja šal, kapu, rukavice i „probija se“ kroz snežni tunel, sva rumena. Sa svih strana dolaze ista takva deca, veselo „larmajući“ dok „vuku“ velike školske torbe, ostavivši za sobom tragove nekog srećnijeg vremena. I miris snega. Onog suvog, čisto belog. Od kojeg bride prsti, a obrazi se pretvaraju u „užarenu buktinju“. Eh, sećanja.
Alal vam vera njanjavci.
