PRIGREVČANI SU PREDNJAČILI
Unuk moje prijateljice iz Sombora u Nemačkoj je dobio novo srce. Novo srce mu spaslo život a donor su bili roditelji jednog dečaka njegovih godina iz neke zemlje Evropske unije. U Eurotransplant sistem EU su uključene sve zemlje a donorstvo je postalo sasvim uobičajena stvar. Donorske kartice u tim zemljama nisu ništa neuobičajeno. Ovaj tekst je prenet iz “Blica” u mnoge medije a broj pozitivnih komentara čitalaca iz cele zemlje je bio impozantan.
Setih se tim povodom Prigrevčana iz Dobrovoljnih davalaca krvi “Mićo Čabdarić” koji su u velikom broju pristali na donatorstvo pre nekoliko godina kada su stradali njihovi sugrađani. Ne znam da li su dobili donatorske kartice, jer to je tada bila komplikovana procedura, ali su u svakom slučaju pokazali veliko srce. Tada je, nešto malo kasnije, čini se i u Apatinu pokrenuta akcija donorstva. Za oba slučaja ne znam da li su nastavljeni i dokle se stiglo.
U svakom slučaju neka udruženja bi mogla da obnove ove inicijative.
Srbija je u pogledu donora organa među poslenjim zemljama u Evropi kao i okruženju pokazala je statistika. Verujem da bi cela priča izgledala drugačije da se ljudima objasni šta zapravo znači donorstvo.
Rečju, organi se zaveštaju, u slučaju da posle mogu da pomognu nekom drugom. Velika je to i plemenita odluka jer nekome može da spasi život, a donor ne gubi ništa.
Poput teksta o doniranom srcu mladiću iz Sombora, efekta je bilo. Javili su se mnogi drugi u Srbiji sa svojim pozitivnim iskustvima i tako podstakli građane da razmišljaju u tom pravcu.
PIŠI O PTICAMA
Kaže mi jedan moj prijatelj: Ajde, bre, piši o flori i fauni, a ne bavi se više društvenim temama. E, moj, druže dobri, ne može se ceo život posvetiti pisanju, pogotovo angažovanom, na dobrobit građana, uglavnom, pa odjednom preći na ptice i biljke.
Znam ja pisati i o Specijalnom rezervatu “Gornje Podunavlje”, kao što jesam bezbroj puta, ali to nije uticalo na škole, da svoje učenike odvedu na jednodnevni izlet u ovaj čudesan svet prirode koji nas okružuje. Umesto toga organizuju se ekskurzije u škole prirode daleko od Apatina i rezervata a da učenici završe osnovne čak i srednje škole a ne znaju gde je “Gornje Podunavlje”.
Zato dobri moj druže, iako znam da si to dobronamerno rekao, odgovaram ti da je svejedno o čemu pišeš ako efekta nema. Jedini efekat koji angažovani novinari imaju su da ih tuže sudu. Skoro da pomislim da bi trebalo osnovati Specijalni sud za tužbe protiv novinara.
PIJACA I KLIZALIŠTE
Kad se već tera “mak na konac” oko javnih nabavki za klizalište pročačkajmo malo dokumentaciju o zelenoj pijaci. Od početka do kraja.
A mogu li se te dve stvari porediti? Naravno da ne. Šta je klizalište po investicionim vrednostima u odnosu na zelenu pijacu !!!
Ali, pošto smo narod sklon zaboravu, niko više ne pominje ništa od pre tri dana, kamoli dve i više godina.
KRAJ DOČECIMA
Mi možda dobro živimo, ali su nas novogodišnji doćeci po restoranima, demantovali. Kako čujem, osim dva-tri restorana, svi ostali su zvrjali više nego poluprazni. Takvi su nam bili i trgovi čak u mnogim većim gradovima iako su tamo pevale neke estradne zvezde i zvezdice.
Valja preživeti januar.
AUTOR: Sofija Pualić Špero
