POMOZIMO DRAGOLJUBU
Dragoljub iz Kupusine, od samo 11 meseci starosti, provodi već devet meseci u bolnici. Mogao bi biti kući. A treba mu samo aparat za disanje koji košta sa pratećom opremom oko 8.000 evra. Za njegovu porodicu ova suma je nedostižna. Za neke je ona džeparac. Dobri ljudi daju koliko imaju, a ovi sa džeparcom ni da se sete.
E, to smo mi. Izgubili smo svaki osećaj za sugrađane, decu, komšije, prijatelje.
Zato kada prođete pored kutije dobrovoljnog priloga za Dragoljuba ubacite koji dinar. Pročitajte i plakate apela za pomoć. Bez aparata Dargoljub ne može ni sat.
Ugledajmo se na Kupusince koji su za dva dana prikupili određenu sumu, za ovu malu zajednicu dovoljno.
Ali evo upustva kako da pomognete bebi. Broj žiro računa, dinarskog: 275-0016617360902-45 i deviznog: PC-35-160-5830200590202-57. Na ime majke bolesne bebe Hajnalke Prislinger.
Najzad: Budimo srećni dok dajemo!!! Budimo srećni da mi možemo pomoći drugom, bebi pogotovo!!!
KO VAS ŠIŠA!
Dok se moj drug u najboljim godinama izležava na suncu u ligenštulu, pijuckajući pivo, komunalci mu šišaju travu ispred njegove kuće. Blago njemu. Blago svim onim građanima koji stanuju u D. Tucovića, Somborskoj, O. Price, P.Drapšina, M. Obilića … Oni ne moraju da brinu. Trava im se šiša. U paketu je i grabuljanje i odvoženje trave. Šišaju se i napušteni placevi, sa poznatim vlasnicima.
Sve to od para svih nas.
Davno sam, još pre 20 godina, pitala komunalnu inspekciju: Ko i na koji način određuje koje se ulice šišaju o trošku svih građana?
Odgovor je bio: To je davno neko odredio prioritete. Ne znamo koji organ ni koja osoba!!!
I, eto nas, posle 20 godina sa istim pitanjem, bez odgovora.
Da budem iskrena: Moj komšija gastajbater doveo prijatelje iz Holandije. Kaže: Šta je ovo komšinice u našoj ulici I.L.Ribara sve zaraslo pred nekim kućama u travu. Sramota me pred Holanđanima. Odgovaram: Kuće neke napuštene, u drugima staračko domaćinstvo, treće nemaju kosilicu.
I onda neka mi pričaju o turizmu kao najvećoj razvojnoj šansi grada na Dunavu! Pogotovo u priobalju Dunava, najprometnijoj Tusrističkoj ulici, gde leti svakog dana maltene prođe jedan autobus domaćih i stranih turista, đačkih ekskurzija, šetača…
Vreme bi bilo da neko objasni na osnovu čega su neke ulice prvog, a neke drugog reda. Kako ulice tako i građani.
Svi mi plaćamo komunalije i samodoprinos.
Ovako nam dve decenije poručuju bez poruke: Ma ko vas šiša!
KLUPE
Na desetine klupa postavljene na Trgu Nikole Tesle. Lakirane i nove bile. Sada se lak guli, a klupe dobijaju, patinu. Setih se prvih klupa na dunavskom šetalištu od Krune do Šumske. Godinama smo pisali u tadašnjem “Glasu komune” da ih treba premazati bar sandolinom. Ali ništa. Klupe propale, nove postavljene. Hoćemo li i na Trgu za par godina skidati skupocene klupe, pa opet postavljati nove.
Naš nemar nema kraja. A trebalo bi samo raditi ono što radimo u svojim kućama.
Ah, ali nije kućni budžet isti što i državni.
autor: Sofija Pualić Špero
