Ne “daje” se Ines?
Ne daje se bivša vlast, baš kao ni što savetuje Šerbedžija, u decenijama popularnom recitovanju: Ne daj se Ines?
Prošlo više meseci od izbora, a u ovom našem malom lokalu, da ne kažem sokaku, izbori kao da tek počinju. Teško je opoziciji prihvatiti da se više ne penju stepenicama zgrade opštine i uvale se u udobne fotelje. Bore se svi koji žive na državnim jaslama. A na njima su pored javnih ustanova, preduzeća i opštinskih službi, dobro živeli i poneki, od bivše vlasti, favorizovani privatnici.Znao je gazda bivše vlasti da bez medija nema ni njegove popularnosti. Zbog toga je širokom rukom, od naših para, sa primanjima iznad proseka, izdržavao neke privatne medije, koji su spinovali i spinuju priče, o svojoj veličini i uspesima u razvoju Apatina.Možda bih i sama, u ovim poznim životnim i novinarskim godinama, radila isto, da me je vlast toliko fascinirala da je ona jedanaka sa “ispuštanjem duše”.Opsednutost vlašću, “vođom”, doveo je, nas, uglavnom kolonizirane Ličane, do tačke, kada bez njega nema života. Za neke i nije bilo. Morali su, hteli ili ne hteli, da se učlanjuju u “vođinu” partiju, ne bi li preživeli, i zaposlili decu. Za njih imam razumevanja.Ali, nemam za njega. Jer, ako si kao “vođa”, bio humanista, a često isticao, morao si svima kome je potrebna pomoć, na jednak način pristupiti. Verujem da je bilo pojedinačnih sudbina gde si se tronuo. No, ne verujem, da si prema svima isto postupao. To, ovog časa, možda nije ni važno. Ali, pamtim, da si bez trunke savesti, otpustio 17 ljudi, novinara, tonaca, službenika, koji su Radio Apatin i Glas komune stvarali punih 45 godina, kao jedna od tri najstarija, radija u Vojvodini.Naravno, to je urađeno, da se uguši svaka kritika.Mi te ne osuđujemo što si te iste medije dao privatniku.Moralo po zakonu da se privatizuje. Osim što su oni dobijali, možda čak i više, nego društveni, odnosni javni servis “Glas komune”, naravno stari, koji je bio u vlasništvu građana, koji su punili budžet.Dobro je došla ta priča i držanje zakona. Eliminisan je, što bi rekli u krimi filmovima, protivnik, jednog i samo jednog, “vođe”. Drugi su pokušali da spasu zaposlene i medijsku staru kuću. Ali, ko će tu hajku zaustaviti, kad su dilovi sa novim privatnicima medija od strane “vođe” već davno pali.Zbog toga bi bilo dobro da nova vlast, ne pođe tim koracima, da svaku kritiku ne smatra negativnom, i da u svakoj kritici pronađe zrno razuma, koje razume običan narod i koje se neće graničiti sa samoljubljem “vođe”, koji je u prethodnom vladanju, umislio, da u celom ovom najviše ličkom gradu nema nikoga školovanijeg, boljeg, humanijeg, pametnijog, od njaga, a ustvari, čija je sujeta dosezala nebo.
A svi ćemo završiti zaboravljeni u nekakvoj čitulji na tabli ili drvetu u gradu.
Šaban i Bekuta
Digla se frka koliki je honorar za svoj nastup na Ribaraskim večerima dobio Šaban Šaulić. A palo je u zaborav da je pre nekoliko godina Ana Bekuta u banji Junaković, na tzv. “Privrednoj večeri” nezvanično, istina, ne kroz papire provučeno, za svoj nastup dobila čak ondašnjih 5 hiljada evra. A u tu cifru nisu uračunati CD-ovi ove pevačice koji su se delili besplatno na Ribarskim večerima. Opšte je poznato da je Bekuta dobra pevačica, kao i Šaulić, ali se još više zna, da je ona partnerka starag SPS kadra Mrke, iliti, Mrkonjića, starog druga, iz plejade elitnih formacija, režima nekadašnjeg nam državnog “vođe”. O troškovima večere ne znamo ništa, kao što ne znamo koliko je Bekuti zaista plaćeno.
P.S.
Što se mene tiče zvezde estrade ne bih ni dovodila na naše manifestacije, nekad zamišljene u čast Dunava, ribe i paprikaša.
Izbori u Apatinu nisu završeni
Sudeći prema oštrim saopštenjima stranaka, opozicije, koja napada, i pozicije koja se brani, izabrala bih varijantu da nikome ne odgovaram na optužbe koje su ispod svakog nivoa, ne političke, nego elementrane kulture. Ko piše saopštenja koja zavađuaju građane mirnog Apatina? Zašto saopštenja? Zato što se potpisuje staranka a ne pojedinac. Zašto se krije taj pojedinac, pisac saopštenja? Možda vraća stari dug onima koji su ga godinama finansirali a on pare nosio porodici a možda je stvar u tome što je član nekoliko stranaka, paralelno kako se smenjuju na vlasti.
Uostalom, nije stvar novinara, da to prepoznaju, nego na akutelnoj vlasti, koja ne treba da se hvata na udicu, koja je bez gliste.
Bolje nekad oćutati jer onda nema za pisca saopštenja “hrane”.
Autor: Sofija Pualić-Špero
