Ko se “čuje” na mrežama?
Umesto mlade intelektualne elite iz Apatina putem društvenih mreža javljaju se razni likovi za koje bi čovek mogao da poveruje da su na ivici besnila, ali besnila, kao bolesti.
Za neke znam da su verno služili bivšoj vlasti protiv koje su se okrenuli onog časa kada su izgubili prinadležnosti. Na desetine tužbi čami u somborskom tužilaštvu protiv ondašnje lokalne vlasti. Odjednom je ta vlast ponovo najbolja za njih. Šta li se to valja iz “brda”? Ko je sledeći, osim novinara, na tapetu. Možda komšije, prijatelji, rodbina i ini?
Ti, isti, ne znam iz kog razloga, sada su kivni na sadašnju vlast. Lokalnu i republičku. Kivni su i na medije i novinare. Tu možda zato što svaka njihova (ne)misao ne može da dobije prostor. Onda kreću sa vređanjem nedostojnim ni kaubojskih viceva.
Nisam primetila ni da su se tako ostrvili na medije kad im je jedan medijski gazda iz Beograda davao prostor u lokalnim novinama.
Pitam se samo koji to lokalni novinari i političari sada stoje iza ovih prilično nezrelih, da ne upotrebim drugu reč, likova?
A možda niko od pobrojanih, osim što oslikavaju svoje frustracije, na društvenim mrežama.
Za sad ćemo posao informisanja obavljati po svim novinarskim pravilima. Mimo politike. Pljuvanje ćemo oćutati. Za sada.
Mada, lično, ni ne čitam, niti surfujem, po društvenim mrežama, te me tako ni ne dotiču nesuvisli i bezobrazni komentari na račun novinara. Neka ih upute samima sebi.Neka se preispituju ko im je zapravo krivac?
Svoj lični rat i linč neka rešavaju u kulturnom dijalogu sa argumentima a ne pljuvačinom po svakome, svemu i svačemu.
Pukla ženska tikva
Udruženje žena “Ruža crvena” se raspolutila. Čujem, a gde bih drugo, na pijaci, kako je jedno krilo žena iz ovog udruženja izašlo i formiralo novo. Kako kažu, nezadovljni su, kako je “Ruža crvena” funkcionisala i kako su se sredstva dobijena iz budžeta (odnosno svih građana Apatina) raspodeljivala.
Odmah pukla priča kako je i u SPS-u u Beogradu došlo do raskola. Pitam se šta ova naša “Ruža crvena” ima veze sa politikom kad žene jednostavno izlažu svoje ručne radove. Dobro upućena osoba u zbivanja u “Crvenoj ruži” mi objašnjava, da su bili više politička organizacija nego dobrovoljno udruženje vrednih žena, penzionereki koje svojim rukama mogu svašta da stvore, od vezova do slika.
Otkud žene u tolikom broju u politici?
Lokalni predsednici
Svako ima svoje manire. Predsednici, pogotovo varošica, kakav je Apatin, do juče su otvarali izložbe umesto umetnika i kritičara, bili na ribolavačkim feštama, gde su imali glavnu reč a da nikad štap nisu zabacili, na otvaranju raznih školskih fešti, groždžebala …o kojima imaju toliko pojma, koliko i ja.
Ali nema veze, važno se pojaviti i staru ploču vrteti. A one, naše, stare ploče, plastične, uopšte nisu više u upotrebi.
Posle ove prakse, gotovo je skaredno, ako se predsednik naše varošice, ne obrati na nekoj manifestaciji. Još je skaradnije ako neće da ostane na ručku.
Pozdravljam novu praksu bez plastičnih ploča, makar uskoro napunila 63 godine burnog života, još uvek punog izazova, ali na sopstvenu štetu, a moje veliko zadovoljstvo.
Pivara
A šta bi bio Apatin bez Pivare?
Autor: Sofija Pualić-Špero
