JASLICE
Priča mi jedna majka dvoje male dece da muku muči svakog dana zbog toga što u gradu nema jaslica. Ona daje skoro celu svoju platu ženi da joj čuva decu. Misli, kada bi se izgradile jaslice to bi znatno olakašalo njihovu porodičnu sitauaciju. Ne samo zbog novca već i zbog toga što bi njena deca bila pod stručnim nadzorom.
Drga majka koja radi u Somboru, svako jutro sa sobom vozi decu, da bi ih pre posla ostavila u jaslicama u tom gradu. To je jedini način da zbrine decu. Veli, prošlo je vreme kada su deke i bake mogle da čuvaju decu. Često su i oni sami još u radnom odnosu.
Izgradnja jaslica u našem malom mestu odavno se najavljivala. Po pravilu jaslice su obećavane u svim predizbornim kampanjama. Treba samo pročitati.
Kako se već najavljuje da će uskoro od samodoprinosa biti konačno završena zamena azbestnih cevi vodovoda koji se gradi decenijama, zašto deo novca ne bi bio izdvojen od samodorinosa za jaslice. Verujem da je iko ikada to najavljivao uoči glasanja za samodoprinos da bi mnogo veći odziv bio građana na referendumu “za” njegovo izglasavanje. Ovako ljudi počeli da sumnjaju da posle 50 godina od uvođenja samodoprinosa ti novci baš i ne idu na prava mesta.
Nova vlast konačno najavila da bi prva faza izgradnje jaslica mogla uskoro početi. Živi bili pa videli. Anketa među roditeljima pokazala da ima zainteresovanih da svoju decu smeste u jaslice. A bila bi tu i nova radna mesta.
ŽIČARA
Dok se jaslice čekaju dvojica Apatinaca Đoko Mudrinić i Rade Bubulj odlučili da oplemene dečeje igralište na livadici, poznatijoj kao Mala Bosna, tako što su napravili mini žičaru. Komšije podržale akciju pa i oni nešto donirali. Jedna od komšinica predlaže da se akcija oplemenjivanja igrališta i dalje nastavi jednostavnim rešenjima. Dece je na igralištu sve više, zašto roditeli već sad odrsale dece, ne bi na igralište postavili razne igračke koje im više nisu potrebne, od autića do lopatica za pesak. Takve igračke iako nisu trajne bar bi jednu sezonu obradaovale decu, samtra ona. Verujem da bi i ova incijativa naišla na odjek među građanima.
Eto, koliko je malo potrebno, da se pruži užitak deci.
BICIKLISTIČKA STAZA
Znam da nema novca za sve ideje koje bi mogle da poprav kvalitet života u našem malom mestu. Ali se pitam zašto se do sada nikada nije radilo na popravci biciklističke staze u ulici Dimitrija Tucovića.
Sećam se, da smo pola u šali pola u zbilji, razmišljali u jednom društvu, da ruinirana staza, praktično neupotrebljiva sa leve strane prema Prigrevici, nije popravljena jer niko od političara ne vozi bicikl, te tako možda nisu ni primetili da je tu uopšte biciklistička staza.
U ovoj prometnoj ulici bicklisti voze svoje dvotočkaše drumom. Opasnost je uvek prisutna a biciklistička staza neupotrebljiva. Ona kao da je zaboravljena a u centru je saobraćajnog prometa.
IDE MILE…
Citira mi jedan prijatelj jednog našeg pisca koji je zapisao zašto nas Srbe, Englezi ne kapiraju. Naime, mi imamo čuvenu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom” . Englezi se čude i pitaju: Prugom idu vozovi, šinobusi i tramvaji, auta se voze kolovozom, a pešaci koriste trotoare. Kako onda jedino Mile ide prugom, pitaju se Englezi.
E, ima to samo kod nas, kao i mnogo šta drugo.
autor: Sofija Pualić Špero
