FIRMA ZA UZOR
Priča mi jedan prijatelj kakoje obućarska firma “Vero” spas za mnoge žene koje su nekad davno radile u tri obućarske firme. I ne samo obućarke već i druge nezaposlene žene. Posao, kaže moj prijatelj, nije lak, ali su plate redovne. Ta jedna plata, iako ne preterano visoka, je spasla njegovo porodicu, u kojoj niko u to vreme nije radio. Plus, žene sa sela, imaju prevoz. I to je bilo važno za porodicu moga prijatelja.
Tada se prisetimo, kako su tri obućarske firme “Istra”, “Ideal” i “Luksor”, propale a pred definitivni raspad radnici mesecima nisu dobijali plate.Radnici iz ovih fabrika i danas pričaju kako su garbežljivci u rukovodstvima dovele te firme u propast. Niko za to nije odgovarao.
Zato je “Vero” stigao kao spas. I sad se vidi da samo pravilno i poslovično rukovođenje može da stvori rentabilno poslovanje, siguran posao i plate.
UZOR DRUGI
No, za mene je ova firma još zbog nečega uzor. Zgrada doterana, vraćen stari sjaj, a ispred biciklana. E, i po toj biciklani, ili nosačima bicikla, kao i po parkingu se, vidi da se o svakom detalju vodi računa. To pišemo zato što u samom centru grada, ispred mnogih objekata, nema mesta za bicikla, već se ona naslanjaju na sve i svašta. Na drveća, zidove, izloge, kandelabre, korpe za otpadke…Može se ovo učiniti sitnicom, ali to više govori o našem nemaru, nekulturi, lošim navikama. Na ultramodernoj pijaci, kako su je nazivali oni koji su je ugovarali, još nema biciklana, a bilo je najavljeno, mesto za čak hiljadu bicikla. Nema ni parkinga u Miloša Obilića, obećanog od pijace, pa sve do ulice Nikole Tesle. Umesto tog desetine automobila parkirano na zelenoj površini.
Ah, pa i Apatin, je samo deo kasabe. Zar ne? A šta je na pijaci ultramoderno procenite sami.
SPOMENICI
Zaprepašćena sam koliko grandioznih i skupocenih spomenika ima na tzv. Špajzerovom groblju. Pamtim da sam svojevremeno bila na groblju Per Lašez u Parizu, koje je ujedno tursitička atrakcija, s obzirom da tu počivaju svetski književnici, kompozitori, naučnici, popularne zvezde muzike… Sva obeležja su skromna, uz poneku malu bistu na nekima od njih. Najzad, gledamo u filmovi, groblja u daleko bogatijoj Americi. Svi spomenici su skromni i maltene jednobrazni.
Naša oda smrti je izgleda jača od ode životu. Čemu to?
VATROGASNA SLUŽBA
Tvrde da nam je vatrogasna služba potpuno neopremljena. Da nema osnovnih stvari, da je ljudstvo nedovoljno, da se na požare ne reaguje dovoljno brzo. Poslednji primer požara je gde je služba reagovala je opominjući. Izgoreo obejkat sa novim instalacijama i sve u njemu TV, kompjuter, klima, vredni eksponati, biblioteka vrednih knjiga … Ostalo zgarište.
Komšije tvrde, da su uporno zvale vatrogasnu službu ali se niko nije javljao. Veze nisu radile. Tek po pozivu policiji bilo je reakcije.
Nama uvek treba da se desi nesreća pa dam nam “iskoči” neka služba koja ne funkcioniše baš najbolje. Zato to i nisu krivi vatrogasci koliko nemar prema nekim službama koje su od vitalne važnosti za građane.
Da ovaj napis može nešto da popravi bilo bi dobro da se stavri ove vrste ne bi ponavljali.
Autor: Sofija Pualić Špero
