Pod trgovinom ljudima podrazumevaju se različite radnje – vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, predaja, prodaja, kupovina, skrivanje i držanje lica, koje se čine silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjm u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava, ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, a u cilju eksploatacije rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela, ili radi korišćenja u oružanim sukobima.
Srbija je danas, zbog geografskog položaja i teške ekonomske situacije, uglavnom zemlja tranzita, a ne zemlja krajnje destinacije, što je bila osamdesetih godina prošlog veka. Srbija je u velikoj meri postala i država porekla, uglavnom za (lakoverne i očajne) žene koje traže posao u inostranstvu, ali često završe u kandžama prinudne prostitucije. Stoga je seksualna eksploatacija i najzastupljenija. Važno je znati i to da čak 92,1% svih registrovanih žrtava trgovine ljudskim bićima čine osobe ženskog pola.
Kao fenomen prisutan širom sveta, trgovina ljudskim bićima može da bude nacionalna ili transnacionalna, često povezana sa organizovanim kriminalom. Stoga je ovaj posao finansijski veoma atraktivan, pa, po visini zarade, čini treći najveći nelegalni izvor novca, odmah nakon trgovine oružjem i narkoticima, a znatno pre „pranja novca“.
Republika Srbija je, u okviru svog pravnog sistema i borbe protiv trgovine ljudima, u skladu sa međunarodnim pravnim aktima, uobličila i isplanirala svoje angažovanje kroz Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima.
Počev od 01.09.2013. godine, misija Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji (IOM) i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, realizuju projekat pod nazivom „Osnaživanje sistemskog partnerstva u sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima“. Ovim projektom omogućeno je kreiranje lokalnih timova za koordinaciju, koji će, za početak, biti oformljeni u partnerstvu sa deset odabranih gradova i opština širom Srbije: Pančevo, Kikinda, Novi Pazar, Šabac, Smederevo, Požarevac, Leskovac, Pirot, Prokuplje i Sombor. Osnovni cilj projekta je da pomogne uspešno sprovođenje Nacionalne strategije.
U okvirima navedenog projekta, u predhodnom periodu na području grada Sombor, formiran je Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima. Pored predstavnika Policijske uprave u Somboru, Odseka pogranične policije, za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima, članove tima čine predstavnici lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Crvenog krsta, kao i predstavnici obrazovnog i zdravstvenog sistema. Cilj delovanja Lokalnog tima je unapređivanje kapaciteta u okviru lokalne zajednice za efikasno učešće u prevenciji trgovine ljudima i zaštite žrtava. Aktivnosti tima treba da doprinesu povezivanju i jačanju institucija nadležnih za borbu protiv trgovine ljudima, kao i obezbeđivanje resursa za planiranje i sprovođenje prevencije, otkrivanje i procesuiranje krivičnih dela i zbrinjavanje žrtava.
Svetski Dan borbe protiv trgovine ljudima ove godine se po prvi put obeležava 30. jula, nakon što je, krajem 2013. godine, ustanovljen na 68. zasedanju Genaralne skupštine Ujedinjenih nacija.
U cilju obeležavanja Dana borbe protiv trgovine ljudima, Lokalni koordinacioni tim za borbu protiv trgovine ljudima sprovešće određene aktivnosti usmerene ka preventivnom delovanju, u okviru kojih će dostaviti saopštenja lokalnim medijima o pojmu i pojavi trgovine ljudima. Takođe, omladinci – volonteri Crvenog krsta će, u okviru vršnjačke edukacije, na mestima gde se okuplja veći broj ljudi (izletišta, kupališta, bazeni), deljenjem edukativnog materijala – postera, flajera i dr., svoje vršnjake informisati o ovom problemu. Planirano je i prikazivanje filma Sestre, koji se bavi temom trgovine ljudima, na kampovima koji će biti organizovani u narednom periodu.
